NAJAVA: „POMAŽE BOG NARODE MOJ“ – BUM BUM RADIO: Gost prof. dr MILOSAV ČARKIĆ
Medijski prijatelj UG „Miloš Milojević“ – Crna Bara emisija BUM BUM radija „Pomaže Bog narode moj“ i njen autor i voditelj Svetlana Bogdanović, na naš predlog prihvatila je da ugosti našeg Mačvanina poznatog filologa i lingvistu prof. dr Milosava Ž. Čarkića rodom iz Mačvanskog Prnjavora koji živi i radi u Beogradu.
Emisija „Pomaže Bog narode moj“, u kojoj su gostovali i članovi našeg Udruženja (https://www.youtube.com/watch?v=zYydrYFDCRA&t=145s), bavi se pravoslavljem, kulturom, istorijom i tradicijom srpskog naroda (Emituje se radnim danima od 9.20 do 10.00 časova. Profesor Čarkić gostuje u ponedeljak 29. januara).
Bistra uma i oštra pera, prof. dr Čarkić neumorno ukazuje šta nam se dešava i kojim putem treba ići u nacionalnoj filologiji: „Na kraju treba razmisliti da li je u proteklih 50 godina postojala srpska jezička politika, ko je tu politiku vodio, da li su je vodili Srbi, da li je ta politika bila dobra, mudra, dalekovida i uspešna, dali tu politiku traba nastaviti ili menjati. Da li je ovo što sada radimo mi i naše ustanove dobro i ispravno. Razmislimo. Možda je poslednji trenutak.“ (Više na: http://kovceg.tripod.com/
Milojević je svoju knjigu „NAŠI MANASTIRI I KALUĐERSTVO“ napisao i izdao na Svete Trojice 1881. godine u Štampariji kod „Sv. Save„, Knez Mihailova 4, u Beogradu i posvetio kako sam kaže: „U pamet seni STAVANA M. MILOJEVIĆA bivšeg sveštenika Crnobarskog, u srezu Mačvanskom okr. Šabačkom preminulog 1849. god.“, inače njegovom Ocu. Inače, ujak Miloša s. Milojevića – prota loznički Ignjat Vasić, takođe znameniti Srbin tog vremena. Koliko je naše neznanje zbog nepoznavanja lika i dela neumrlog Miloša s. Milojevića možemo se uveriti pitajući se, mi Crnobarci, znamo li da je u vreme Milutina kralja Sremskog i Mačvanskog u Crnoj Bari (Rači) bilo sedište mitopolije čija je praunuka današnja episkopija u Šapcu.?! Ali, nije nam za zameriti jer to ne mogasmo videti od „Tri zvezde prethodnice u kritičkoj školi srpske istrrije, tri rodoljuba, tri akademičara koji su golemim umom svojim osvetlili tamne i nepoznate strane prošlosti naše…“, kako je neko zapisao u novinama „Stražilovo“, u broju od 1. novembra 1892. godine. Jedna od te „tri zvezde“ je: „Arhimandrit Ruvarac, koji u svom bugarofilskom fanatizmu i kaluđerskom zanosu došao čak i do tog bezobrazluka i besnila, da je i sv. Petku Paraskevu srpsku u „Letopisu“ pobugarivao, na stid i sramotu istine i nauke, dok ustotinama starih srp. grčkih, ruskih i t. d. rukopisa pa i ruskih i grčkih pečatnih paternika stoji, kao što i jeste, da je Srpkinja, i samo u delu vladike ruskog Filareta „Južni svaci“ stoji da je Bugarka. Da mu je Bogom prosto sve ostalo, pa i što o trošku i znoju jadnog i kukavnog našeg ropskog naroda u Srbiji, pod Austro-Ugarskom, izdržava Bugare, dok se srpska sirotinja i nejač, rimokatoliči i propada sa, gluposti i sirotinje, jer je i to izdaja svoje narodnosti, za koju bi ga trebalo pod gromilu, samo danam nije dirao našu sv. Petku Paraskevu;“ (više na linku). Pri kraju svoje knjige, naš neumrli Milojević poručuje nam: „Promislimo se malo gospodo, nehitajte, imaćete vremena i za ovo pitanje, posvršavajte mloga preča posla, oko njiva, i torova, branika i uvratina stnjika i utrina izpusta i popaša i t. d. pa ndah rešite, a ne onako: na „ala hu2″1 što naš narod kaže. Iz svega izgleda, ili da mi nismo baš oni pravi i istiniti potomci i praunuci naših dičnih i nepostižnih predaka, koji branjahu veru i narodnost srpsku, državu i moć srpsku…“, ili jesmo.!?
Predrag Ž. Đurić
