Упознајмо и СПИРИДОНА ГОПЧЕВИЋА који се нашао на Милојевићевом путу

Спиридон Гопчевић, Србин који је због истине потонуо у заборав као и сам Милош Милојевић, јер је био историчар који је писао истину о српском народу у старој Србији.

Разоткрио је Бугарске намере да све Србе у целој Македонији, као и у српским земљама које су  касаније вољом великих сила 1912. године отете од старе Србије.

1890. Спиридон је написао књигу „Стара Србија и Македонија“. Књига је временом заборављена због притиска западбих сила и наравно такозваних србских политичара ’’модерних европских схватања’’.
Ову књигу од изузетне историјске важности за србски народ , од апсолутног заборава је спасао и приредио за поновно штампање годподин ЉУБОДРАГ ВЕСИЋ.

ШТА СЕ ДЕСИЛО СА ЈУЖНИМ МОРЕМ СРПСТВА!?

Измишљање нација (и крађа језика) и њихово претакање у друге нације није савремено „достигнуће“, напротив, присутно је од памтивека.
Нешто друго је новотарија а то је историјски заборав, историјска небрига,  едостатак историјске одговорности…
У књизи Спиридона Гопчевића СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА (САЗВЕЖЂА, 2016. године, графички обрађен, очишћен, сређен и дописан текст оригинала из 1890. године), ходамо заједно са главним актерима ове књиге, Гопчевићем и Петровим, од Софије и Солуна до арбанашких планина (деведесетих година деветнаестог века) и решавамо мистерију шта се догодило са јужним делом српства – оно је бугаризовано, јелинизовано, исламизовано…

Спридон Гопчевић, Србин, новинар, историчар, извештач са ратишта, астроном, врхунски интелектуалац, патриота и, пре свега, велики човек. Велики људи следе идеје и идеале а не материју и новац – они нису на продају! Мало данас таквих људи као што је био Гопчевић. Петров, богати Бугарин заведен великобугарском пропагандом да од Софије и Солуна до арбанашких планина живе искључиво Бугари. Крећући се из места у место, из долине у долину, они налазе Србе, који се, често из незнања и под пресијом великобугарске пропаганде, изјашњавају као Бугари, али, вођени Гопчевићем схватају да са Бугарима немају никакве везе.
Петров (финансијер овог путешествија) чупа косу.
Да се исти Петров, којим случајем, запутио на слично путовање деведесетих година дведесетог века не би био толико разочаран и већи део косе остао би на његовом скалпу, а неко други би тада чупао косу.
Поставља се логично питање: ако би се једно овакво путешествије извело деведесетих година двадесетпрвог века ко би тада чупао косу?!
Што би песник рекао „слутим, јер, слутити једино знам“ ко би то могао бити!
Драги пријатељи, то су трагичне слутње!!!

Уредник

Живот је провео као ратни извештач и новинар са Балканских ратишта. Био је ожењен аустријском племкињом, те уз подршку њене породице отвара опсерваторију на острву Мали Лошињ (по Доситеју: острву Малом Лошињу) коју назива по њој Манора. Под псеудонимом „Лео Бренер“ објављује мноштво опажања Меркура, Венере, Марса, Јупитера те Сатурна. Као признање за обиман посао један кратер на Месецу добија име по њему Лео Бренер.

Етнографска карта „Стара Србија и Македонија“. Између осталог рад Спиридона Гопчевића по Јужној Србији и Македонији тек сада долази до изражаја те му се придаје велики значај, у којем детаљно описује становништво тог подручја од Скопља до Солуна, те од Приштине до Верије, обичаје српског народа у том подручју, разговоре са локалним становништвом, исповести Срба и Цинцара те исламизацију, појелињење, бугаризацију и албанизацију истих, а пре свега уз помоћ Сионских ‘ћери, организацију, која је финансирана с’поља, те отварање бугарских гимназија за описмењавање српског становништва, одрицање од слављења крсних слава и сл. Најзначајније дело из ове тематике је „Стара Србија и Македонија“. Написао је и књигу „Црна Гора и Црногорци“, коју је жестоко критиковао Бернхард Шварц због наводне пристрасности на штету Црногораца.

Иако у Трсту, Спиридону је увек било блиско Српство, Црна Гора и Србија, његова је породица била велики добротвор српског народа, те га је помагала у устанцима. Спиридон је говорио 14 језика, живео је на свим меридијанима, па и у Сан Франциску.

Електронски књигу можете прочитати кликом на ЛИНК.

Више о Спиридону Гопчевићу на Википедији.