Mi, Milojevićevci od Sombora preko Crne Bare, Beograda do Niša, pokušavajući dostići Miloša S. Milojevića u „entuzijazmu koji oživljava i mrtvo slovo, vaskrsava uzore srpske…“ – kako govoreći o Milojeviću reče Zarija R. Popović u časopisu „BOSANSKA VILA“, u Sarajevu 31. marta daleke 1904. godine, uočavajući i danas opasnost prorečenu njegovim rečima: „da Srbija ne zastane iza drugih država, da joj se ne reče: Ti si nepodobna da sama živiš, a kamoli da drugome daješ života…“, pitamo se da li bi Milojević, kad bi nešto mogao ustati, suzom radosnicom obraze nakvasio i zaželeo da uz svoj rod stane u odbranu srpstva.?!
„Miloš Milojević je pored Beograda najveći deo svog života proveo u Leskovcu od 1881 – 1890. godine, a možda i u periodu od 1892 – 1897. godine jer Zarije Popović navodi da je poslednjih godina živeo u Leskovcu. Verovatno je zbog bolesti (1897) otišao u Beograd gde je vrlo brzo i umro.“ , piše poč. Mr
Mr Dragiša Kostić, koautor knjige „Život i delo Miloša S. Milojevića“, bivši kustos i direktor Narodnog muzeja u Leskovcu
Dragiša Kostić, bivši kustos i direktor Narodnog muzeja u Leskovcu u knjizi „ŽIVOT I DELO Miloša S. Milojevića“. U to vreme, na Svete Trojice 1881. godine , Milojević je objavio knjigu „NAŠI MANASTIRI I KALUĐERSTVO“, gde u poglavlju V Pravoslavni srpski manastiri u kneževini Srbiji, na strani 34. navodi: „Manastir Jašunski, u istom okrugu i eparhiji (u okrugu niškom, i eparhiji niškoj, prim. a.), hram sv. Jovana Krstitelja;“. Milojević je tada obišao i popisao, a na Njegovu i našu radost, tek u ovo doba na 500. godišnjicu postojanja ovog manastira grad Leskovac, predvođen gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem koji je tada odlikovan Ordenm Svetog Save II stepena iz ruku Patrijarha Srpskog Irineja, prepoznali su značaj ove srpske svetinje ( https://www.youtube.com/watch?v=mCLPXELfWqc i https://www.youtube.com/watch?v=ySjZGbKsHE0 ).
U blizini manastira Svetog Jovana Krstitelja je i manastir Vavedenja Presvete Bogorodice sagrađen 1499. godine (Ova dva pomenuta manastira i manastir Sv. Jovana Preteče čine celinu poznatu kao „Jašunjski Manastiri“.), gde ktitorski natpis na paperti manastira svedoči ko je i kada podigao manastirsku crkvu. Pomenuti natpis najznačajniji je natpis u manastiru i glasi: „Izvolenijem otca i pospešenijem sina i soveršenijem svetago duha szda se sveti hram prečestnije vavedenija trudom i potaštanijem rabe Božie monahinje Ksenije stroje monahinjam – Kolegericami Tefoju Martoju Marireju v leto 7008. Meseca oktovrija 11 dan„.
Eto dokumenta – dokaza kako su Srbi računali vreme pre našeg računanja vremena.!?
Zahvaljujući svetskom ratu 6. septembra 1944. godine ( https://www.youtube.com/watch?v=kRn4XMVmEcI ). Pored nove zgrade gimnazije Milojević je kumovao parku Devet Jugovića, na kojem je 1889. godine povodom proslave 500. godišnjice Kosovskog boja održao govor
Spis Miloša S. Milojevića upućen ministru Stojanu Novakoviću
( https://www.youtube.com/watch?v=tq225wPZdHU ). Taj park i danas nosi to ime. Vreme je da Leskovačka gimnazija ponese ime Miloša S. Milojevića, kao i jedna ulica u gradu. Brojni su Milojevićevi doprinosi Leskovcu, pomenuću još da je bio jedan od osnivača streljačke družine „Kralj Milutin“, kao i doprinos u održavanju pevačkog društva „Branko“, koja i sada postoje i rade u Leskovcu. Naravno, ne može se ne pomenuti i tadašnja saradnja Miloša S. Milojevića i Stojana Novakovića, tadašnjeg ministra prosvete. Isto je osvedočeno dukumentima prikazanim u Galeriji SANU u Beogradu, u okviru izložbe „Stojan Novaković i njegovo doba“.
Na kraju, uveren da se reči Zarije R. Popovića: „… mi još ni danas ne možemo potpuno shvatiti, pa zato i danas griješimo, da bi se Milojević, kada bi nešto mogao ustati, gorko zaplakao i zaželio da se vrati u svoju hladnu, mračnu raku.“, neće potvrditi i da se nećemo spoticati, da će Srbija živeti!
Pozdravljamo Grad Leskovac, nakon nedavno proslavljene 140. godišnjice oslobođenja od Turaka, uverni da će i dalje časno nositi na gradskom grbu i grb Nemanjića ( https://www.youtube.com/watch?v=e_DOqkKjYa0 ) koji je još daleke 1879. godine Miloš S. Milojević predlagao za grb Kraljevine Srbije (Ko hoće da zna više i podrobnije o srpskome grbu, neka pročita govor g. Milojevića u „protokolima skupštinskim“ od 1879. g. ili Beogradske novine „SRPSKA NEZAVISNOST“ od četvrtka, 4. marta 1882. godine.). Dakle, Leskovac poseduje istorijski Grb!
Mi, Milojevićevci od Sombora preko Crne Bare, Beograda do Niša, pokušavajući dostići Miloša S. Milojevića u „entuzijazmu koji oživljava i mrtvo slovo, vaskrsava uzore srpske…“ – kako govoreći o Milojeviću reče Zarija R. Popović u časopisu „BOSANSKA VILA“, u Sarajevu 31. marta daleke 1904. godine, uočavajući i danas opasnost prorečenu njegovim rečima: „da Srbija ne zastane iza drugih država, da joj se ne reče: Ti si nepodobna da sama živiš, a kamoli da drugome daješ života…“, pitamo se da li bi Milojević, kad bi nešto mogao ustati, suzom radosnicom obraze nakvasio i zaželeo da uz svoj rod stane u odbranu srpstva.?!
https://www.youtube.com/watch?
Pozdravljamo Grad Leskovac, nakon nedavno proslavljene 140. godišnjice oslobođenja od Turaka, uverni da će i dalje časno nositi na gradskom grbu i grb Nemanjića ( https://www.youtube.com/
