ЈОРДАН – Црна Бара : ГДЕ СУ КАМЕНИ БИЉЕЗИ СА НАДПИСИМА СТАРОСРБСКИМ ИЗ КРСМИЋА БАШЧЕ.?!

Ми матори Јордан Голи Синови и јорданске девојке колико се као деца опомињемо, некада се башта називала „Башча“, па одатле и „Башчован“ (  http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=3401&m=2#page/4/mode/2up ) и „Башчованица“ у нашој сада Црној Бари која је „негда била огромна варош и трђава“, како је Црнобарац Милош С. Милојевић напечатио у књизи „ПЕСМЕ И ОБИЧАИ УКУПНОГ НАРОДА СРПСКОГ – II. K. СВАТОВСКЕ“, далеке 1870. године У БЕОГРАДУ, у ДРЖАВНОЈ ПЕЧАТНИЦИ.
Син Црнобарски Милош С. Милојевић  забележио је да је у тој Крсмића башти било огромно старо гробље са огромним белезима и плочама са натписима  чистим словенским, или старосрбским и да је скоро све полупано и однето „за помост – калдрму – шабачку“.!? Каже да то није радила само Црна Бара, већ и оближња села лупала  су и носила споменике за калдрмисање Шапца.!? „Тако се чувају неоцени споменици наши??!! – Пита се и закључује син попа Црнобарског, оца Стевана – Милош С. Милојевић.
 Да је наш Милош, кога „Луди Милош“ називаше утаманитељи србства, којем његови савременици у Београду нису били дорасли и нису га могли разумети, био у праву сведоче и други писци као и дан данас камени записи – споменици који су преостали. Таквима, који у страшна времена на прву линију фронта нису смели изаћи као Милојевић предводећи устанике за ослобођење Српства, већ су се примали дужности у војној администрацији, складиштима и коморама, није ништа  преостало него да спречавају објављивање онога што је Милојевић нашао и спознао! Нико се није освртао на Милојевићев захтев да се одреди комисија која би на терену проверила истинитост његових тврдњи изнетих у два рада: „О старим српским гробовима“ и „Одломци старина српских“. Више о овоме можете прочитати у тексту „ВАЉЕВСКИ ИСХОД У ДАВНИНУ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА“, из пера Јове Бајића (Књига „ЖИВОТ И ДЕЛО Милоша С. Милојевића“, друго издање, стр. 125-127, Прилог 3).
          У тексту „Мионички 19. век“ ( http://revija.kolubara.info/sh/119/75/913/Mioni%C4%8Dki-19-vek.htm ) из пера Здравка Ранковића налазимо наводе да је у мају 1870. године Милош С. Милојевић доставио Српском ученом друштву, чији је иначе био члан, попис старина у северозападној Србији, међу којима се нашло и неколико из Среза колубарског: развалине у Кључу („са троима прастарим гробљима српским“); развалине двора Топлице Милана у Топлицама; паштрићко гробље „ког су надгробне споменике употребили и то неколико тисућа у нову мионичку школу, цркву, среску кућу, па и механе“; рибнички натпис. Ту имамо навод да је 1875. године у листу „Сион“ Милош Милојевић објавио „Путничке слике Ваљевског округа“, у којима је описао и живот породице Павла Текића, кмета из Кључа, „младог, озбиљног и доста разборитог човека“.
         „Истраживање српске прошлости, по оригиналном приступу, Милојевић је започео у Ваљевском крају. По завршеним студијама у Русији, он је 1865. године ступио у државну службу где је почео да ради као писар треће класе у ваљевском окружном суду. У Ваљево се преселила и његова мајка, Софија, удовица Стефана М. Милојевића, црнобарског свештеника, која је овде преминула 1874. године.“, пише Јово Бајић. Милошева мајка Софија, или како су је звали Сока је рођена сетра проте лозничког Игњата Васића. Да Милојевић није био лажов, због изражене сумње у постојање споменика које Он помиње у попису старина Западне Србије,  ево „каменог сведока“, споменика судије народног суда Ваљевске нахије ПЕТРА ЧИТАКА из Горњег Мушића.
          Да је Милојевић у свему био у праву, запечаћено је одлуком Српског ученог друштва, претходнице​​ Краљевске српске академије, а забележено у данашној САНУ:
„ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИК ЧЛАНОВА ДРУШТВА СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ, СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ 1841–1947
1870 13. јун Скуп доноси одлуку да се надгробни споменици које је Милош С. Милојевић донео из Подриња предају на чување Народном музеју. На истом скупу М. Милојевић предлаже Друштву да се „надлежним путем стане на пут сатирању и утамањивању старина“ (Гл. СУД 28 (1870) IV и 29 (1871) V).“( https://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/BiografskiRecnik.pdf ).
Текст припремљен од стране Предраг Ђурић  из Милошеве Црне Баре.

Новица Крезић

Председник Удружења Милош Милојевић