Na slavi Svetoga Save u Društvu „Sveti Sava“ Beograd, Narodna biblioteka Srbije

Na Svetog Savu – Slavu Društva „Svetog Save“ iz Beograda, na poziv predsednika društva gospodina Zupan Dušana odazvalo se i UG „Miloš Milojević“ iz Crne Bare.

Proslava Društva „Sveti Sava“ Beograd održana je u Narodnoj biblioteci

Srbije, nadomak samog hrama Sv. Save, kako domaćini kažu: „Možda baš na mestu gde su mošti prvog Srskog arhijepiskopa spaljene“.

Bratsko društvo koga je naš crnobarac Miloš S. Milojević osnovao slavu je obeležilo uz prigodan program svečanog osvećenja i lomljenja slavskog kolača, potom hora, samostalnih solista na hramonici i flauti, uz dodele nagrada i koktel u holu Narodne biblioteke Srbije.

Povod i razlog našem pozivu i odazivu na slavu Društva „Svetog Save“, najbolje se vidi iz reči: „Krajem 19. veka u Srbiji je osnovano više humanitarnih društava, koja su za cilj imala brigu o deci i omladini.“, kaže dr Vukašin D. Dedović u doktorskoj disertaciji „RAD SRBIJE NA ZAŠTITI DRŽAVNIH I NACIONALNIH INTERESA U MAKEDONIJI OD 1885. DO 1912. GODINE ( http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7253 ), i nastavlja: 

„Na tom polju naročite zasluge pripadaju Društvu Sveti Sava. U nizu

humanitarnih ustanova Društvo Svetog Save bilo je posebno po tome što se prevashodno bavilo školovanjem za učiteljki i sveštenički poziv dece iz Stare Srbije i Makedonije, ali i iz drugih, još neoslobođenih krajeva gde su živeli Srbi.

Kada se uvidela potreba za organizovanje i formiranje jednog centra za rad na duhovnom ujedinjenju srpskog naroda, bilo je više pokušaja da se osnuje jedno svesrpsko humanitarno prosvetno društvo. Najpre je predloženo formiranje društva „Bratstvo“, za koje je profesor Milojević 1880. godine napisao Pravila. Međutim, ovo Društvo koje se smatra pretečom Društva Svetog Save nije zaživelo, jer je profesor Milojević zbog takvih ideja i svog rada bio uklonjen iz Beograda i premešten u Leskovac. (O ovome Sreten L. Popović u knjizi „PUTOVANJE PO NOVOJ SRBIJI“ kaže: „… ali, nažalost, naši državnici slabo se o tome staraju, već ustalačkog i vrednog Miloša Milojevića mesto da ga na druge stvari koje će imati dobrog ploda upotrebe, oteraše ga, štono reč, „gde ševa ne peva“, i ubiše u njemu klicu u njegovim poletima i oduševljenju za tim narodima koje je , metnuv glavu u trobu, i za srpsku stvar spremao…“.) (…) I pored proganjanja koje je doživeo promovišući ideju o formiranju jednog sličnog društva, osnivanje Društva Svetog Save i početak njegovog rada oduševljeno je pozdravio i profesor Miloš Milojević, i bio mu je jedan od najiskrenijih i najodanijih prijatelja i pomagača i član Glavnog odbora. (…) Trebalo je da prođe skoro tri godine, da bi se naprednjačka vlada iznova počela baviti problemima srpske prpagande u Makedoniji i Staroj Srbiji.“.

         Međutim, Milojević nije klonuo već je i u Leskovcu vredno radio!

Ivo Andrić, Pregrad Đurić i Novica Krezić ispred društva „Miloš Milojević“ iz Miloševe Crne Bare.