*ПРЕНОСИМО: ДРУШТВО „СВЕТИ САВА“ ПРЕДСТАВЉА НАЈНОВИЈИ БРОЈ ГОДИШЊАКА „БРАТСТВО“*
Друштво „Свети Сава“ из Београда позива чланове и пријатеље на представљање најновијег броја њиховог годишњака „БРАТСТВО“, у четвртак 22. фебруара, у просторијама Удружења књижевника Србије у 12.00 сати. Говориће: Академик Злата Бојовић, главни уредник „Братства“, Душан Зупан, председник Друштва „Свети Сава“, др Андреј Вујиновић и Душко М. Петровић, књижевник. „Братство“ је у целини објављено на њиховом интернет сајту, на овом линку:
http://www.sveti-sava.org.rs/docs/pdf/bratstvo21.pdf .
Удружење „Милош Милојевић“ као братско удружење Друштву „Свети Сава“, као и до сада одазваће се овом позиву. Подсећамо да је и неумрли Милош С. Милојевић, чији лик и дело осветљава наше удружење, био оснивач и члан Друштва „Свети Сава“. У овом броју годишњака „Братство“, у тексту „ПРВИ СТАТУТ ДРУШТВА СВЕТОГ САВЕ“, из пера Мила Станића наводи се и део доприноса Милоша С. Милојевића. Из поменуто текста издвајамо делове где се помиње Милош С. Милојевић:
“ Национална политичка акција на буђењу свести, организовању и вођењу покрета српског народа у неослобођеним крајевима у другој половини XIX века спровођена је преко одбора, дружина и организа- ција ствараних, углавном, приватним иницијативама интелектуалаца или под покровитељством званичних органа. Поменимо овде, поред Одбора за школе и учитеље у Старој Србији, Македонији и Босни и Херцеговини, образованог августа 1868. на иницијативу митрополита Михаила, и Дружину „Јединство”. Она је основана у Београду 1871. са задатком „за потпомагање просвјете и цркве на Балканском полу- острву у српским приједјелима изван Кнежевине Србије”, како је на- ведено у првом члану њених Правила ( Правила Дружине „Јединство” садрже 33 члана и у последњем је наведено да ће се у случају престанка рада из било ког узрока „све, што се од имања затече” пре- дати „Српском ученом друштву у Београду, да оно распореди остатком друштвенога имања на сврху, на коју је и намијењено.” Убрзо потом мења име у Дружина „Југословенско јединство”, а основана је „за подпомагање просвјете и цркве међу Југословенима на Балканском полуострву” од 56 лица, међу којима су: Јосиф Панчић, Нићифор Дучић, Панта Срећковић, Милош Милојевић, Стојан Бошковић, Стојан Новаковић, Алимпије Васиљевић, Медо Пу- цић, Чедомиљ Мијатовић, Јаков Павловић итд. И овај назив је преправљен у Дружи- на „Југословенске заједнице”. (АСАНУ, Ј. Р. XXVI/7, 26/444). (…) Чланови за установљење, оснивање Друштва били су: прота Јаков Павловић, каснији митрополит Иноћен- тије, књижевник Матија Бан, професори Панта Срећковић и Милош Милојевић, пуковник Јован Драгашевић и сликар Стева Тодоровић. (…) Зато је предложио да се у Београду састави одбор за Македонију од „зрелијих, искусних и поузданих људи”, а под заштитом Светог Саве. Одбор би: сваке годи- не приредио три књиге на српско-македонском наречју, штампао их о државном трошку у 4.000 примерака и бесплатно делио по народу; по већим местима завео пододборе који би имали међусобне везе и преко Врања с главним одбором: тражио учитеље за тамошња места и отуд децу која би се примала с благодејањем у српске школе; министру давао предлоге које нађе за потребно и достављао му вести које би добијао. На крају је, поред себе, за чланове одбора предложио: Јакова Павловића, Ђорђа Малетића, Ђорђа Поповића, Милоша Милојевића, Миту Алексијевића у Нишу и архимандрита Саву и Деспота Баџовића у Врању. Други предлог, који је и одговор на Ристићев позив, упутио је с Милошем Милојевићем, после њиховог састанка на којем су узели „у подробан претрес стање у Старој Србији и Маћедонији, као и средс- тва којим би се могло у тим још неослобођеним странама наставити рад око ширења и утврђивања народносне и државне мисли српске, који је рад ратом прекинут.” У вези с тим предложили су да се устано- ви тајни централни одбор у Београду за рад ван граница земље који би зависио од министра иностраних дела и ако би се он одобрио, одмах би израдио своја организациона правила.
Ово помињање имена и удела Милоша С. Милојевића је само делић онога што је он урадио по овом и другим питањима у свом патриотском раду за Србство и отаџбину Србију. Верујемо да ће Србство и Отаџбина узвратити Милојевићу повратком међу Србе, као и пдршком у откривању његове необјављене заоставштине. Ова пут вредно је поменути Милојевићево обимно дело „НЕМАЊИЦА“ које није угледало светлост дана и дато Србству на читање и изучавање. Да се то није десило, можда би аутори серије о Немањићима имали потупнију представу о њима, што би вероватно довело до квалитетније серије и мањег негодовања међу Србством. Утамањеност Милојевићевих дела довела је до непознавања наше прошлости из преднемањићког периода, која се мери миленијумима како је и наш Председник могао чути током посете Израелу.
Предраг Ж. Ђурић
