Upoznajmo i SPIRIDONA GOPČEVIĆA koji se našao na Milojevićevom putu

Spiridon Gopčević, Srbin koji je zbog istine potonuo u zaborav kao i sam Miloš Milojević, jer je bio istoričar koji je pisao istinu o srpskom narodu u staroj Srbiji.

Razotkrio je Bugarske namere da sve Srbe u celoj Makedoniji, kao i u srpskim zemljama koje su  kasanije voljom velikih sila 1912. godine otete od stare Srbije.

1890. Spiridon je napisao knjigu „Stara Srbija i Makedonija“. Knjiga je vremenom zaboravljena zbog pritiska zapadbih sila i naravno takozvanih srbskih političara ’’modernih evropskih shvatanja’’.
Ovu knjigu od izuzetne istorijske važnosti za srbski narod , od apsolutnog zaborava je spasao i priredio za ponovno štampanje godpodin LJUBODRAG VESIĆ.

ŠTA SE DESILO SA JUŽNIM MOREM SRPSTVA!?

Izmišljanje nacija (i krađa jezika) i njihovo pretakanje u druge nacije nije savremeno „dostignuće“, naprotiv, prisutno je od pamtiveka.
Nešto drugo je novotarija a to je istorijski zaborav, istorijska nebriga,  edostatak istorijske odgovornosti…
U knjizi Spiridona Gopčevića STARA SRBIJA I MAKEDONIJA (SAZVEŽĐA, 2016. godine, grafički obrađen, očišćen, sređen i dopisan tekst originala iz 1890. godine), hodamo zajedno sa glavnim akterima ove knjige, Gopčevićem i Petrovim, od Sofije i Soluna do arbanaških planina (devedesetih godina devetnaestog veka) i rešavamo misteriju šta se dogodilo sa južnim delom srpstva – ono je bugarizovano, jelinizovano, islamizovano…

Spridon Gopčević, Srbin, novinar, istoričar, izveštač sa ratišta, astronom, vrhunski intelektualac, patriota i, pre svega, veliki čovek. Veliki ljudi slede ideje i ideale a ne materiju i novac – oni nisu na prodaju! Malo danas takvih ljudi kao što je bio Gopčević. Petrov, bogati Bugarin zaveden velikobugarskom propagandom da od Sofije i Soluna do arbanaških planina žive isključivo Bugari. Krećući se iz mesta u mesto, iz doline u dolinu, oni nalaze Srbe, koji se, često iz neznanja i pod presijom velikobugarske propagande, izjašnjavaju kao Bugari, ali, vođeni Gopčevićem shvataju da sa Bugarima nemaju nikakve veze.
Petrov (finansijer ovog putešestvija) čupa kosu.
Da se isti Petrov, kojim slučajem, zaputio na slično putovanje devedesetih godina dvedesetog veka ne bi bio toliko razočaran i veći deo kose ostao bi na njegovom skalpu, a neko drugi bi tada čupao kosu.
Postavlja se logično pitanje: ako bi se jedno ovakvo putešestvije izvelo devedesetih godina dvadesetprvog veka ko bi tada čupao kosu?!
Što bi pesnik rekao „slutim, jer, slutiti jedino znam“ ko bi to mogao biti!
Dragi prijatelji, to su tragične slutnje!!!

Urednik

Život je proveo kao ratni izveštač i novinar sa Balkanskih ratišta. Bio je oženjen austrijskom plemkinjom, te uz podršku njene porodice otvara opservatoriju na ostrvu Mali Lošinj (po Dositeju: ostrvu Malom Lošinju) koju naziva po njoj Manora. Pod pseudonimom „Leo Brener“ objavljuje mnoštvo opažanja Merkura, Venere, Marsa, Jupitera te Saturna. Kao priznanje za obiman posao jedan krater na Mesecu dobija ime po njemu Leo Brener.

Etnografska karta „Stara Srbija i Makedonija“. Između ostalog rad Spiridona Gopčevića po Južnoj Srbiji i Makedoniji tek sada dolazi do izražaja te mu se pridaje veliki značaj, u kojem detaljno opisuje stanovništvo tog područja od Skoplja do Soluna, te od Prištine do Verije, običaje srpskog naroda u tom području, razgovore sa lokalnim stanovništvom, ispovesti Srba i Cincara te islamizaciju, pojelinjenje, bugarizaciju i albanizaciju istih, a pre svega uz pomoć Sionskih ‘ćeri, organizaciju, koja je finansirana s’polja, te otvaranje bugarskih gimnazija za opismenjavanje srpskog stanovništva, odricanje od slavljenja krsnih slava i sl. Najznačajnije delo iz ove tematike je „Stara Srbija i Makedonija“. Napisao je i knjigu „Crna Gora i Crnogorci“, koju je žestoko kritikovao Bernhard Švarc zbog navodne pristrasnosti na štetu Crnogoraca.

Iako u Trstu, Spiridonu je uvek bilo blisko Srpstvo, Crna Gora i Srbija, njegova je porodica bila veliki dobrotvor srpskog naroda, te ga je pomagala u ustancima. Spiridon je govorio 14 jezika, živeo je na svim meridijanima, pa i u San Francisku.

Elektronski knjigu možete pročitati klikom na LINK.

Više o Spiridonu Gopčeviću na Vikipediji.