У СУСРЕТ: ДРУШТВО „СВЕТИ САВА“ – ПРОСЛАВА ДАНА СВЕТОГ САВЕ

У то име подсећамо – наводимо:

„Када се увидела потреба за организовање и формирање једног центра за рад на духовном уједињењу српског народа, било је више покушаја да се оснује једно свесрпско хуманитарно просветно друштво. Најпре је предложено формирање друштва „Братство“, за које је професор Милош Милојевић 1880. године написао правила. Међутим, ово Друштво које се сматра претечом Друштва Светог Саве није заживело, јер је професор Милојевић због таквих идеја и свог рада био уклоњен из Београда и премештен у Лесковац. Тек после Српско-бугарског рата (1885-1886), када су се Срби „тргнули из летаргије“ и када су сва народна интелегенција и народ заједно прионули да „спасу свој живаљ у јужним областима од побугаривања“, и тиме олакшају стање својих сународника и у другим крајевима који су били под туђом влашћу дошло је до оснивања хуманитарно прсветног Друштва Свеог Саве 1886. године. (…) И поред прогањања које је доживео промовишући идеју о формирању једног сличног друштва, оснивање Друштва Светог саве и почетак његовог рада одушевљено је поздравио  и професор Милош Милојевић, и био му један од најискренијих и најоданијих пријатеља и помагача и члан Главног одбора.“, речи из докторске дисертације „РАД СРБИЈЕ НА ЗАШТИТИ ДРЖАВНИХ И НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА У МАКЕДОНИЈИ ОД 1885. ДО 1912. ГОДИНЕ“, аутора мр Вукашина Д. Дедовића, одбрањеној 2016. године пред Наставно-научним већем Филозоског факултета у Београду.

Као знак захвалности и поште према родољубима, који су, било знатном помоћи што је чине друштву, било својим патриотским радом у правцу друштвеног задатка, стекли право на захвалност Друштва Светог Саве,  – скупштина је, на предлог председников, једногласно одликовала сребрном светосавском медаљом наше патриоте, а међу њима и Милоша Милојевића, како је објавио часопис „ОТАЏБИНА“ у броју од 1. јануара 1890. године.

На све ово додајемо и речи неумрлог Милоша С. Милојевића који у уводном делу своје књиге „ОДЛОМЦИ ИСТОРИЈЕ СРБА…“ из 1872. године каже: „Није довољно да неки народ има државу, власти, известан ред и поредак (…) но ваља нарочито да познаје своју прошлост као узрок и садашњост као њену последицу, па са једном и другом да управља будућношћу – како својом тако и својих будућих нараштаја, те да ову схвати и спозна како ваља и треба. паметарници је у њена три дела задатак: (…) 3) Будућности је задатак да нам унапред определи, одреди и покаже прави пут, који као ствар прошлости управљан њоме и садашњошћу, мора да буде, и мора на онај правац да држи, којим га ове две силе гоне и терају.“

На крају, треба и Народ чути и послушати у мудрости његовој: „Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.“.

Предраг Ж. Ђурић