У ЦРНОЈ БАРИ ОБНОВЉЕНО СЕЋАЊЕ СВОМЕ ВЕЛИКОМ СИНУ МИЛОШУ С. МИЛОЈЕВИЋУ!
На иницијативу Удружења „Милош Милојевић“, одлуком МЗ Црна Бара под председавањем Бранислава Јуришића, основана је манифестација „ДАНИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА“, којом село поново успоставља сећање и одаје дужно поштовање своме великом Сину. Далеке 1937. године сабрали су се око Милоша С. Милојевића, научника, књижевника и ратника Црнобарци, Народни универзитет у Шапцу, Црква, Општина, Школа, просто речено сви. Тада је у Црну Бару на помен требао доћи и ЈОВАН ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ, знаменити Врањанац, али је због његове спречености само прочитано његово предавање. Тада је г. ВЛАДА КОСТИЋ управитељ основне школе, саопштио одлуку школског одбора: да се школа назове именом Милоша С. Милојевића. Ову одлуку примили су Црнобарци ЈЕДНОГЛАСНО. Потом је један од Црнобараца изразио захвалност села покретачима ове племените замисли. Ова племенита замисо остварена је исте године када је одлуком Министра просвете О.н.бр. 83339 од 19. децембра 1937. год. школа понела име: Државна народна школа „Милош С. Милојевић“. Податак о овоме сачуван је захваљући Црнобарском учитељу Милораду Андрићу – Лулашу, који је сачувао Милошеву слику, која и сада поносито стоји у нашој школи, са поменутим записом на пилеђени. То је све што је до ових дана преостало од Милоша С. Милојевића у његовом родном селу и школи која је понела његово име – То је све што је преостало пред утаманитељима Србства и лика и дела Милоша С. Милојевића. Мало, али довољно да у ова времена наш Црнобарски Син оживи у своме селу. Има индиција да су Милојевићи поклонили плац за изградњу школе. Подсећамо, Милошев рођени брат Сима био је учитељ, али и командир брдске батерије међу Милојевићевим добровољцима у рату за ослобођење Старе Србије од Турака. У Мачви само једна улица носи његово име, у непокорном Шапцу, али нема ниједне установе са његовим именом!? На крају, на надгробном споменику Панти Воденичару, коме је и Карађорђе долазио 3-4 пута пише: „Рађамо се да мремо, а мремо да живимо. Отечество љубећи и свакога на добро упућујући.“.
ПРЕДРАГ ЂУРИЋ
