На слави Светога Саве у Друштву „Свети Сава“ Београд, Народна библиотека Србије

На Светог Саву – Славу Друштва „Светог Саве“ из Београда, на позив председника друштва господина Зупан Душана одазвало се и УГ „Милош Милојевић“ из Црне Баре.

Прослава Друштва „Свети Сава“ Београд одржана је у Народној библиотеци

Србије, надомак самог храма Св. Саве, како домаћини кажу: „Можда баш на месту где су мошти првог Срског архијепископа спаљене“.

Братско друштво кога је наш црнобарац Милош С. Милојевић основао славу је обележило уз пригодан програм свечаног освећења и ломљења славског колача, потом хора, самосталних солиста на храмоници и флаути, уз доделе награда и коктел у холу Народне библиотеке Србије.

Повод и разлог нашем позиву и одазиву на славу Друштва „Светог Саве“, најбоље се види из речи: „Крајем 19. века у Србији је основано више хуманитарних друштава, која су за циљ имала бригу о деци и омладини.“, каже др Вукашин Д. Дедовић у докторској дисертацији „РАД СРБИЈЕ НА ЗАШТИТИ ДРЖАВНИХ И НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА У МАКЕДОНИЈИ ОД 1885. ДО 1912. ГОДИНЕ ( http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7253 ), и наставља: 

„На том пољу нарочите заслуге припадају Друштву Свети Сава. У низу

хуманитарних установа Друштво Светог Саве било је посебно по томе што се превасходно бавило школовањем за учитељки и свештенички позив деце из Старе Србије и Македоније, али и из других, још неослобођених крајева где су живели Срби.

Када се увидела потреба за организовање и формирање једног центра за рад на духовном уједињењу српског народа, било је више покушаја да се оснује једно свесрпско хуманитарно просветно друштво. Најпре је предложено формирање друштва „Братство“, за које је професор Милојевић 1880. године написао Правила. Међутим, ово Друштво које се сматра претечом Друштва Светог Саве није заживело, јер је професор Милојевић због таквих идеја и свог рада био уклоњен из Београда и премештен у Лесковац. (О овоме Сретен Л. Поповић у књизи „ПУТОВАЊЕ ПО НОВОЈ СРБИЈИ“ каже: „… али, нажалост, наши државници слабо се о томе старају, већ усталачког и вредног Милоша Милојевића место да га на друге ствари које ће имати доброг плода употребе, отераше га, штоно реч, „где шева не пева“, и убише у њему клицу у његовим полетима и одушевљењу за тим народима које је , метнув главу у тробу, и за српску ствар спремао…“.) (…) И поред прогањања које је доживео промовишући идеју о формирању једног сличног друштва, оснивање Друштва Светог Саве и почетак његовог рада одушевљено је поздравио и професор Милош Милојевић, и био му је један од најискренијих и најоданијих пријатеља и помагача и члан Главног одбора. (…) Требало је да прође скоро три године, да би се напредњачка влада изнова почела бавити проблемима српске прпаганде у Македонији и Старој Србији.“.

         Међутим, Милојевић није клонуо већ је и у Лесковцу вредно радио!

Иво Андрић, Преград Ђурић и Новица Крезић испред друштва „Милош Милојевић“ из Милошеве Црне Баре.