Вучић на Милошевом путу?!
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, председник Србије и врховни командант Оружаних снага Републике Србије на Милојевићевом путу! У храму Светог Саве рекао је: „Изградња Храма, која је почела крајем 19. века када је идеју о томе донео Матија Бан, дубровачки Србин, свестан својих корена, највећи приказ историје кроз коју смо пролазили.“ (линк). То је тај Матија Бан који је препозано у Милошу С. Милојевићу пре скоро 140 година оно што Србија сада поново спознаје! „Милојевић се помиње и у Предлогу који је Бан поднео министру Ристићу, тј. у документу који носи датум 24. март 1879. године.
У овом допису Матија министру Ристићу предлаже следеће:
»У тој цели имам и част поднети вам предлог: да се састави у Београду нарочити за Мекедонију одбор од следећих лица: Г. Ђорђа Малетића, Г. МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА, Г. Проте Јакова Павловића, Г. Ђоке Поповића и Матија Бана, а овима да се додаду, као чланови изван Београда: Г. Дим. Алексијевић у Нишу, Г. Архимандрит Сава у Врањи и Г. Деспот Баџовић у Врањи.; 1. Да се мањи пододбори зваведу по свим варошима неослобођене Старе Србије и Македоније све до реке Струме. 2. Да се саставе на српско-македонском језику (који ће се све више чисто српском приближавати) бар три сходне књижице на годину, које ће се књижице штампати о државном трошку у 4.000 истисака свега и преко поменутих пододбора тамо разашиљати. 3. Да се по тамошњим пределима подижу српске школе и за исте нађу учитељи. А отуда да се известан број младића васпитава уз државно благодејање у школама Кнежевине. 4. Да се у Врањи заведе једна мала штампарница и издаје за исте пределе мали лист забавног и политичког садржаја[16], тако удешен, да против њега не би ништа имале ни саме турске власти. 5. Да се преко пододбора тамо шаљу упуства, а отуда добијају све вести и Вама достављају. Одбор и пододбор биће тајни. Част ми је бити, Господине Министре, Матија Бан, у Београду 24. марта 1879. године.“, пише на слободној енциклопедији Википедија.
У овом допису Матија министру Ристићу предлаже следеће:
»У тој цели имам и част поднети вам предлог: да се састави у Београду нарочити за Мекедонију одбор од следећих лица: Г. Ђорђа Малетића, Г. МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА, Г. Проте Јакова Павловића, Г. Ђоке Поповића и Матија Бана, а овима да се додаду, као чланови изван Београда: Г. Дим. Алексијевић у Нишу, Г. Архимандрит Сава у Врањи и Г. Деспот Баџовић у Врањи.; 1. Да се мањи пододбори зваведу по свим варошима неослобођене Старе Србије и Македоније све до реке Струме. 2. Да се саставе на српско-македонском језику (који ће се све више чисто српском приближавати) бар три сходне књижице на годину, које ће се књижице штампати о државном трошку у 4.000 истисака свега и преко поменутих пододбора тамо разашиљати. 3. Да се по тамошњим пределима подижу српске школе и за исте нађу учитељи. А отуда да се известан број младића васпитава уз државно благодејање у школама Кнежевине. 4. Да се у Врањи заведе једна мала штампарница и издаје за исте пределе мали лист забавног и политичког садржаја[16], тако удешен, да против њега не би ништа имале ни саме турске власти. 5. Да се преко пододбора тамо шаљу упуства, а отуда добијају све вести и Вама достављају. Одбор и пододбор биће тајни. Част ми је бити, Господине Министре, Матија Бан, у Београду 24. марта 1879. године.“, пише на слободној енциклопедији Википедија.
Предраг Ђурић