ЦРКВА У ЦРНОЈ БАРИ (Некадашњем ЈОРДАНУ) ПОСТОЈАЛА ПРЕ 1715. ГОДИНЕ!

 МАЧВА има достојне наследнике неумрлог историчара Милоша С. Милојевића, нашег Црнобарца, у Милошу

Ковићу, али и у Радомиру Ј. Поповићу нашем Бадовинчанину
( http://www.iib.ac.rs/srp/RadomirPopovic.htm ). Др Поповић виши научни сарадник Историјског института у Београду, у свом научном раду: „ПРОСТОРНИ И АРХИТЕКТОНСКИ ПРЕОБРАЖАЈ МАЧВАНСКИХ СЕЛА У 19. ВЕКУ“ ( https://books.google.rs/books?id=gKw_DwAAQBAJ&pg=PA90&lpg=PA90&dq=%D0%A6%D0%A0%D0%9D%D0%9E%D0%91%D0%90%D0%A0%D0%A1%D0%9A%D0%98+%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%A8%D0%A2%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98&source=bl&ots=g8HiObVnZZ&sig=hZ_nVj51W_64kXhehSUkA11G4Bg&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiRspr00afZAhWOb1AKHQAyC00Q6AEIJzAA#v=onepage&q=%D0%A6%D0%A0%D0%9D%D0%9E%D0%91%D0%90%D0%A0%D0%A1%D0%9A%D0%98%20%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%A8%D0%A2%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98&f=false ), каже:

„У 18. веку у Мачви постојале су цркве у Црној Бари, Богатићу и Дреновцу, (…). Како је изгледала једна црква у Мачви у 18. веку приказаћемо на примеру цркве у Црној Бари која је постојала пре 1715. године ( Администратор Ваљевске епархије Андреј Јоакимовић у извештају београдско-карловачком митрополити Вићентију Јовановићу средином тридесетих година 18. века је навео да антиминс (четвороугаона тканина у којој су умотани и ушивени делови светитељских моштију ) у црнобарској цркви године 1715. освештао тадашњи епископ Јоаникије Мартиновић). Османске власти су омогућиле њену обнову 1781. године, али су је Турци срушили маја 1809. године. (…) Према подацима из четврте деценије 18. века црква у Црној Бари је била саграђена од ћерпича и покривена храстовом шиндром. Била је дуга око 13 метара, широка 5,5 метара и висока око 2,8 метара. Имала је двоја врата: са запада и севера и по два прозора на олтару („по стари обичај постављени“) и наосу. Звонара са једним звоном  налазила се поред цркве. На цркви су била два крста, док се један крст налазио на звонари. Црквена порта била је „добро“ ограђена и у њу се улазило кроз двоја врата (Да се замислимо ми Црнобарци, потомци њихови – Како нам је сада, 200 година касније, ограђена црквена порта.!? прим. а.). Унутрашњост богомоње била је скромна: патос од цигала и свод од дасака. Женска припрата била је ограђена даскама. На олтару су била троја врата, једна царска.“

          Страдалничка Мачва, Црна Бара и њена црква нису штеђене ни поштеђене од ниједног освајача у њиховим злочиначким походима, у казненим експедицијама па тако и наша Црква ( http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/11/article-16.html ), која је пострадала и 1914. године. О томе је известио и „ИЛУСТРОВАНИ ЛИСТ“ из Загреба у броју 47 на Аранђеловдан 1914. године. Црнобарци своју Цркву бранише од непријатеља Србских, али не успеше је одбранити од сународника својих који мисле да се пред Богом отимати може и Богу тако бити ближи.!?

          „Сва Србија гради нову цркву у Црној Бари ( http://www.carsa.rs/sveti-djordje-u-hajduk-stankovom-selu/ ) – Нова црква у Црној Бари (Некадашњем Јордану, прим. а.) подигнута је на Спасовдан 1927. године. Да се црква подигне омогућили су добротвори: Милорад и Александар Тадић из Београда, Трговачка индустријска банка, Љубомир, Живан и Младен Ивановићи (Нису ли ови Ивановићи можда потомци Павела Ивановича из Букине, претка Милоша С. Милојевића.?! прим. а.) из Црне Баре, Рајко Бродић, Иван Соноковић, трговац из Мачванске Митровице, Милорад, Лука и Милан, унуци пок. Стевана Иванковића, Младен Мирковић, Ленка Григорић, Андрија Сировица Мађар, Живана Јуришић, Филип Шокчањић, Пантелија Јуришић, ђенерал, син Живка Јуришића, трговца из Црне Баре поклонио је Јеванђеље богато украшено и вредно ондашњих 3.000 динара, Младен Станојевић, колар, Љубица Миражић и Милица Познановић сви из Црне Баре (сви баведени се спомињу као велики приложници). потом су као велики приложници забележени и : Љубица Крајчиновић из Глоговца, др Никола Перић, министар из Београда, Врачарић и Вуковић, трговци из Шапца и Ђорђе Радисављевић, неимар – предузимач.“

          Прошао је Спасовдан 2017. године и 90. годишњица наше новоизграђене цркве у Црној Бари – Размишљамо ли о 100. годишњици: О Монографији цркве, о ограђивању порте, о ..?

Предраг Ђурић